Рад крана за слагање првенствено се ослања на контролни систем за централно управљање опремом, извршавајући задатке као што су улазно складиштење, одлазно преузимање и руковање теретом у складу са оперативним захтевима складишта. Оператери уносе команде преко контролне табле, а систем одређује оперативни редослед дизалице на основу локације терета и циљног простора за складиштење. У високо аутоматизованим високо-складиштима, дизалица за слагање може такође да прима задатке директно из система за управљање складиштем (ВМС) и аутоматски извршава одговарајуће операције према унапред подешеним програмима.
За почетак, дизалица за слагање користи свој механизам за кретање да би се померила до одређене позиције пролаза; механизам за подизање затим подешава висину платформе за утовар како би поравнао виљушке са циљним отвором за складиштење. За одлазне операције, виљушке се протежу према сталку да би се извукао палетизирани терет и затим се увукао; за улазне операције, дизалица транспортује терет до назначеног отвора и протеже виљушке да би терет ставио на сталак. По завршетку задатка, дизалица за слагање прелази на следећу команду, омогућавајући непрекидно складиштење и преузимање терета.
У зависности од нивоа контроле, операције дизалица за слагање се генерално категоришу у ручне, полу{0}}аутоматске и аутоматске режиме. Ручни рад укључује особље које контролише опрему како би извршило одређене покрете, што је чини погодном за задатке као што су пуштање у рад и одржавање опреме. Полуаутоматски рад захтева људску интервенцију за одређене кораке, док контролни систем управља преосталим радњама. У аутоматском раду, систем самостално извршава покрете-укључујући кретање, подизање и извлачење/увлачење виљушке-на основу унапред подешених програма. Одговарајући режим рада се бира на основу фактора као што су обим складишта, оперативни захтеви и ниво аутоматизације.
